Kefalonija - Detaljan turistički vodič
Najveće ostrvo Jonskog mora, Kefalonija će vas lako očarati svojim neverovatnim mirisima, bogatom borovinom, ali i jarkim cvetovima oleandera, odvući vas u dubinu ostrva svojim kozjim stazama, ka otvorenim pašnjacima, vinogradima i maslinjacima. Raskošan planinski krajolik, strme litice koje se obrušavaju u more, predivne plaže i mnogobrojne skrivene uvale i romantični zalivi, i nadasve - duboko plavetnilo beskrajnog mora, čine Kefaloniju ostrvom koje ima sve.
Kefallinia, Kefalonia, Cephalonia - ostrvo toliko posebno da ima tri imena, njegovi meštani i dalje zovu „Sefalonia“, kako bi se ime ovog ostrva razlikovalo od imena Kefalinia kojim zovu obližnju Itaku. Poreklo imena je legendarno: Atinjanin Kefalos pomogao je tebanskom kralju Amfitronu da osvoji ovo ostrvo, koje je ovaj u znak zahvalnosti nazvao njegovim imenom i poklonio mu ga.
Istorija Kefalonije
Najvažnijim otkrićem Kefalonije, ali usitinu i čitave Grčke, smatra se mikenska grobnica podignuta oko 1.300 godine pre nove ere, a otkrivena je tek 1991. godine.
Kefalonija se pominje i kao mogući dom Odiseja u Homerovoj „Odiseji“, a u prilog ovoj teoriji svedoče i sami opisi krajolika koje možemo pročitati u ovom epskom delu, koji govore o plodnim poljima i njivama, livadama, te ovcama i kozama - opis koji daleko više liči na Kefaloniju, nego na malenu, suvu i kamenitu Itaku.
Bogata antička istorija ovog ostrva može vam krenuti u susret maltene bilo gde, a sa arheološke tačke gledišta, Kefalonija je najinteresantnije Jonsko ostrvo, ako već ne i čitave Grčke, sa eventualno Kritom kao takmacem. Naime, lokaliteti Kefalonije izneli su na svetlo dana nalaze ljudskih civilizacija stare oko 40.000 godina, sa Mikenskom kulturom kao svakako najvažnijom drevnom civilizacijom, koja je ostrvom cvetala između 1.500 i 1.100 godine pre nove ere.
Stoga se Arheološki muzej u Argostoliju, iako nevelik, smatra najznačajnijim muzejem ovog perioda u Grčkoj i jedna je od najvažnijih kulturnih institucija. Najvažnijim otkrićem Kefalonije, ali usitinu i čitave Grčke, smatra se mikenska grobnica podignuta oko 1.300 godine pre nove ere, a otkrivena je tek 1991. godine. Ovo lokacija, u bilzini mesta Leivatho, i danas je aktivno nalazište, a ono upućuje i na blizinu nekog, još neotkrivenog, velikog grada ovog razdoblja.
Drugo značajno nalazište otkriveno je u Fiskardu i to sasvim slučajno, kada je pri polaganju temelja za hotel 2006. godine otkrivena rimska nekropola iz perioda od IV do II veka pre nove ere. I ovo je nalazište dovelo Kefaloniju u žižu interesovanja kako stručnjaka, tako naravno i turista. Pet plemićkih grobnica i velika zatvorena dvorana sa kamenim kovčegom uspela je da izbegne pažnji lopova, te sada u Fiskardu možete videti spektakularne nalaze - od posmrtnih maskih, preko nakita, do novčiča i grnčarije.
Takođe, u blizini je otkriven i veliki rimski teatar tako dobro očuvan da su metalni okovi na stolicama još bili netaknuti. Ipak, čini se da je ovo ostrvo svoj najveći značaj imalo tokom vizantijskog perioda, kada je bilo samo središte autohtone upravne oblasti koja je obuhvatala sva jonska ostrva.
Italijanske kulturne veze sa ovim ostrvom počinju već oko 1.000 godine, kada Kefalonija i Zakintos potpadaju pod kraljevinu Siciliju, a iako su Osmanlije osvojile ova ostrva, njihova vladavina ovde bila je kratka - trajala je svega 20-ak godina. Nakon što potpada pod Mletačku republiku, čija arhitektura je i uprkos razornom zemljotresu vidiljiva na ulicama Argostolija, a posebno je interesantan zamak Asos - danas jedna od glavnih turističkih atrakcija, iz mnogo razloga.
Ova građevina, podignuta 1596. godine, sastavni je deo Tvrđave Svetog Đorđa i jedan od najspektakularnijih prizora ovog ostrva. Ulaz na tvrđavu je slobodan, a do njega vodi rekonstruisana kamena staza, koja će vas dovesti do impresivne kamene kapije sa prepoznatljivim Krilatim Lavom Svetog Marka, zaštitnika grada-republike.
Francuska, pa zatim britanska vlast tokom XVII i XIX veka ugradile su i taj neobični, multikulturalni duh u samu srž Kefalonije, pa je ovo ostrvo sve, samo ne još jedno ‘’obično’’ grčko ostrvo. Modernu istoriju ostrva obeležio je izuzetno razoran zemljotres 1953. godine, sa epicentrom direktno ispod južnog dela ostrva, koji nažalost je uništio maltene svaku građevinu na ostrvu, ostavljajući samo severne delove relativno neoštećenim.
Letovališta na Kefaloniji
- Argostoli Kefalonija
- Asos mesto Kefalonija
- Fiskardo Kefalonija
- Lasi Kefalonija
- Liksuri (Lixouri) mesto Kefalonija (Plaže u blizini Liksurija)
- Skala mesto Kefalonija
- Zola Kefalonija
Kefalonija je duplo veća od Lefkade, i nećete je moći tako brzo obići, a može se desiti i da vam čitav život ne bude dovoljan da vam dosadi. Glavni grad Argostoli, u kome živi trećina stanovnika, najveći je grad i prestonica ostrva od 1757. godine, ali se na njegovim ulicama sreće veoma mali deo njegove bogate i duge istorije: svega kuća ili dve, kao i dugi most koji se proteže preko prirodne lagune koju Argostoli okružuje.
Ipak, treba reći da je Argostoli nov grad značilo bi potceniti ga, a priroda u kojoj se more, planine i zeleni brežuljci harmonično slažu svojom fotogeničnošću namamili su i holivudske producente, pa je tokom 2001. godine ovekovečeno tokom snimanja ratne drame „Mandolina Kapetana Korelija“, gde je lepu Grkinju posvećeno igrala Penelopa Kruz. I zaista, raskošna okolina Kefaloniju čini jednako atraktivnom za šetanje i rekreaciju, kao i za sunčanje, plivanje i druge tipično morske zanimacije.
Drugi veliki grad i glavni „suparnik“ Argostolija je Liksouri, a razdvaja ih svega dva kilometra širok zaliv. Ova dva grada okupljaju više od dve trećine Kefalonjana, što znači da su velika prostranstva ostrva gotovo nenaseljena i prepuštena lutanju koza i turista.
Pored ova dva velika grada, Kefalonija se može pohvaliti i sa još 10-ak uglavnom turistički orijentisanih centara, poput Lasija, Leibathoa, Skale i Fiskarda, ali i malenim, uspavanim selima poput Lourdasa, Zole, Kateliosa i sada već čuvenog Samija, gde je i snimljen pomenuti film.
Kefaloniji zvanično pripadaju i još dva ostrva: Petalas i Asteris, ali su ova malena ostrva sasvim nenaseljena, pa se više od 35 hiljada ljudi svakodnevno sreće na ulicama dva najveća grada, a ipak zima ovde neće zateći ni polovinu ovog broja, jer većina njih živi u inostranstvu, što Kefaloniji dodaje pomalo netipičnu atmosferu, jer ćete ovde čuti sasvim amerikanizovan izgovor engleskog, ali i većinu velikih evropskih jezika, a posebno italijanski, zbog jakih istorijskih i kulturnih uticaja Italije.
Atrakcije na Kefaloniji
Manastir Svetog Gerasima se nalazi podno moćne planine Enos, u prelepom prirodnom okruženju, u blizini sela Fragata i Valsamata, u centralnom delu Kefalonije. Manastir je lociran na oko 13 km istočno od prestonice ostrva Argostolija, i 13 km jugozapadno od Samija.
Pećina Melisani nalazi se na svega 3 km od letovališta Sami, odnosno oko 25 km od prestonice ostrva Argostolija. Dugačka je oko 150 metara, široka 60 metara, dok je dubina jezera negde oko 40 metara. Pećina se sastoji iz dva dela koji su razdvojeni ostrvom u centru.
Prvi deo ima veliki ovalni otvor kroz koji sunčeva svetlost prodire i stvara prelepe nijanse fluorescentno zelene i plave boje, što je i glavni razlog za posetu ovom prirodnom fenomenu. Drugi deo pećine ima krov, a tu se nalaze i brojni stalaktiti i stalagmiti. Naravno, i ovaj deo se obilazi čamcem.
Samo ostrvo sastoji se od četiri poluostrva, koje krase poprilično visoke i „ozbiljne’’ planine, pa su vrhovi planine Ainos ujedno i najviši vrhovi arhipelaga. Značaj i prirodno bogatstvo ove planine zaštićeno je odredbama Nacionalnog Parka, koji krase čuveni crni borovi zbog kojih su Mleci ovu planinu zvali Monte Nero.
Interesantno je da su ove šume dom i jedinim divljim ponijima Evrope. Zaostali ovde nakon krstaških ratova, ovi mali konjići otuđili su se od ljudi i postali sastavni deo ostrvskog ekostistema, pa se poseta ovom parku prirode mnogostruko isplati.
U samom središtu ostrva planine skrivaju i dve fantastične pećine. Drogerati je deo svojih stalagmita i stalaktita izgubila tokom nemačke okupacije, kada su ih nemački vojnici, navodno, koristili kao mete za vežbanje, mada je serija zemljotresa verovatniji uzrok oštećenja. Obilazak ove pećine je nezaboravno iskustvo, jer je ovo zapravo veliko jezero koje ispunjavaju neverovatno plave vode iz podzemlja.
Ove misteriozne vodene struje nekako prolaze tačno ispod ostrva i kroz njegovu sredinu, i čine jedan od najneobičnijih fenomena jonskih ostrva. Poseta pećinama logično će se nastaviti ka veličanstvenim liticama severozapadne obale i pravog dragulja ostrva: Fiskarda. Ova slikovita luka sasvim je jedinstvena, jer je jedina ostala gotovo neoštećena u zemljotresima, te je pravi relikt i „muzej na otvorenom“ Kefalonije, sa starim zgrada.
Ovo je i jedno od najglamuroznijih mesta, pa ovde pored tradicionalnih ribarskih brodica možete videti i luksuzne jahte. Ako poranite, svežu ribu i morske plodove možete kupiti i direktno sa ribarskih tezgi. Večeri ovde donose sasvim drugačiju atmosferu, sa kafićima, restoranima i barovima, živom muzikom i šarenim lampionima, pa možete zaista osetiti pravi mediteranski karakter ostrva.
Najveća prednost Kefalonije upravo je njen kasni razvoj, te je ovo ostrvo dugo bilo zaštićeno od urbanizacije i naglog razvoja koji donosi masovni turizam, a glavna turistička mesta su uglavnom na jugu. Tako se na krajnjem jugu nalazi Skala, najpopularnije turističko mesto na najpopularnijoj plaži.
Ova najveća peščana plaža Kefalonije svake godine dočekuje hiljade posetilaca, koji uživaju u kristalnim vodama. Udaljena je 37 kilometara od glavnog grada i odlikuje se borovom šumom na samoj granici plaže, što je čini zaista pravim rajem za sve: kako za porodice sa decom koju posebno treba štititi od sunca, ali i za sve ljubitelje sunca i mora koji svoj idealni odmor zamišljaju kao celodnevno lenčarenje na plaži.
Ovaj pojas peska i sitnih kamenčića proteže se gotovo 12 kilometara, sve do luke Poros, mada nisu sva mesta jednako atraktivna. Pogodna je i za sve istraživače, jer se u njenoj zaleđini nalazi jedno tradicionalno, planinsko seoce, a na samom kraju plaže možete videti i antički rimski mozaik. Plitke vode plaže koju pravi su raj za ljubitelje plićaka, kuli od peska, ronjenja, kao i porodice sa dečicom koja tek uče da plivaju.
Na sve ove divne prirodne odlike treba dodati izvanredno razvijenu ponudu restorana, kafića, barova i noćnih klubova, pa je Skala veoma živo mesto i danju i noću, što može biti i njena najveća mana: gužve tokom jula i avgusta mogu vas lako oterati odavde na neke mirnije plaže, a treba imati na umu da se ovde nalaze po mnogim mišljenjima najlepše plaže jonskog arhipelaga.
Kefalonija plaže
Na OVOM linku pročitajte koje su TOP 10 najlepših plaža na Kefaloniji
Na OVOM linku pročitajte koje su najlepše plaže za decu na Kefaloniji
- Antisamos plaža
- Agia Kiriaki plaža Kefalonija
- Agios Thomas plaža Kefalonija
- Ai Helis plaža Kefalonija
- Asos plaža Kefalonija
- Avithos plaža Kefalonija
- Emplisi plaža Kefalonija
- Foki plaža Kefalonija
- Fteri plaža Kefalonija
- Kako Lagadi plaža Kefalonija
- Makris Gialos plaža Kefalonija
- Mirtos plaža Kefalonija
- Platis Gialos plaža Kefalonija
- Pessada plaža Kefalonija
- Petani plaža Kefalonija
- Skala plaža (Skala beach) Kefalonija
- Vouti plaža Kefalonija
- Zavalata plaža Kefalonija
- Xi Beach (Ksi plaža) Kefalonija
Neki vodiči i uputstva navode preko 150 plaža na obalama ovog ostrva, te ih nije lako ni nabrojiti, a kamoli sve obići. Stoga pravim ljubiteljima plaža preporučujemo da se opuste i prepuste ovoj obali, a ukoliko krenete od samog glavnog grada ka jugu prvo ćete naići na Paliostafidu, udaljenu oko tri kilometra, te omiljenom među meštanima - najviše zato što, uprkos blizini glavnog grada uspešno izmiče pažnji turista. Ova ne tako velika plaža je odlično organizovana i okružena predivnom prirodom. Plitka i bistra voda su sjajne za klince, ali veličina plaže ograničava i druge sportove ili omiljene zanimacije poput odbojke na pesku.
Tek nešto dalje su Markis i Platis Gialos, predivne, raskošne plaže koje slove za vrlo atraktivne, a Makris se svrstava među 5 najlepših plaža čitave Grčke. Zlatasti pesak i raskošno zeleno priobalje, odlikuju gotovo sve plaže, ali predivan, plitki zaliv, mirna i prozirna voda, lako dostupne ležaljke i zaista besprekorna čistoća izdvajaju Markis Gialos iz ove skupine. Lako dostupna bilo kojim prevoznim sredstvom, ova poznata plaža je i omiljeno sastajalište. Pored lepog bara, tu je i centar za sportove na vodi, pa ovde zaista možete uživati u širokom rasponu zanimacija za sve tipove društava i uzrasta.
Platis Gialos je uspela da osvoji i Plavu zastavu, te je najčuvenija zbog netaknute, prirodne lepote, pa ovo okruženje ima sve šanse da ne ostanete da se izležavate, već da krenete u istraživanje okoline.
Minies, Megali Ammos i Eglina nižu se jedna za drugom jugozapadnom obalom ostrva, a popularne su i za prvo i poslednje kupanje ako ste rešili da na ostrvo dođete avionom. Minies se zapravo sastoji od tri plaže, a udaljena je oko 7 kilometara od Argostolija, a tačno naspram nje nalazi se ostrvce Vardiani.
Megali Ammos jedna je od najbolje organizovanih plaža ostrva i bilizina Argostolija, ali i više malih planiniskih sela čine je i jednom od najposećenijih. Takođe, ispod mestašca Svornata nalazi se veoma zanimljiva uvala Eglina, sa kamenitim rtom na svom kraju. Svega stotinak metara zahvata ova povučena i zbog blizine aerodroma često “nevidljiva” plaža, koja će vas nagraditi izuzetno opuštenom i intimnom amtosferom, gde nema kafića, ležaljki i suncobrana, pa može biti prava stvar i za celodnevni boravak ukoliko ponesete sa sobom sve što vam treba.
Na južnoj obali svojom neobičnošću ističe se i Paliolinos - mala kamenita plaža sa ogromnim stenama u vodi, a veoma raznovrsno dno različitiog sastava čini je izvanredno primamljivom za istraživanje podvodnog sveta i ronjenje.
Ai Helis i Ammes pružaju pavo utočište ako želite da izbgenete gužve, a i dalje uživate ponudi kafića. Poslednja plaža pre najpopularnijih je interesantna Spartia koja podseća na dramatične litice Lefkade, a ukoliko ne volite pesak, ovo je plaža za vas. Neobični bazeni i stenovite i kamenite formacije nisu previše pogodni za plivanje, ali za zabavu i istraživanje svakako jesu.
Ipak, južna obala ostrva poznata je upravo po ovim imenima plaža: Pessada, Agios Tomas, Trapezaki i Loudras. Sve ove četiri plaže nalaze se u istoj, dugoj i blagoj uvali, i pružaju spektakularan pogled na zaliv. Pessada je neuređen, mali raj za pravo opuštanje daleko od svega, a Agios Tomas je kompleks od dve plaže podno Karavadosa, i tako su zatvorene da je voda gotovo potpuno mirna. Stenovito zaleđe i fantastično sitan pesak prvog dela plaže dopunjujue i lepa taverna, dok se do drugog dela može stići jedino preko kamenitog rta.
Trapezaki je sasvim izvesno među nekoliko najlepših plaža ostrva, a udaljena je oko 2 kilometra od Loudrates. Doskora sasvim očuvana, sada već nudi i nešto “bučniji” provod sa nekoliko kafića, ali i sportskim centrom na vodi, a u zaleđu treba obići i lepo mestašce među planinama Moussatu, koja vam može pokazati i koliko je Trapezaki spektakularna plaža gledano odozgo. I to nas dovodi do predivnog peščanog pojasa Lourdasa.
Duga pruga belog peska, u kontrastima se plavetnilom vode i raskošnim zelenilom obale, pa dugi red suncobrana i ležaljki pruža se pogledu kao prava tropska plaža. Njeno zaleđe krase i monogobrojni vodopadi, pa svakako krenite i u istraživanje okoline. Tačno iznad ove plaže pruža se i glavni drum Skale, pa je ovde obilje restorana, prodavnica i sve moguće turističke ponude. A na putu do same Skale udaljene oko 12 kilometara odavde, možete se okupati na predivnoj Koroni, Kateliosu i Kaminiji, a koja će vam se od ovih plaža najviše dopasti zavisi samo od vas.
Inače, sve su najvećim delom peščane i uživaju u fenomenalnom okruženju. Skala se svakako ističe kako svojim položajem, tako i ponudom. Interesantno, da čitava istočna strana ostrva ima tek nekoliko plaža kojima vredi posvetiti pažnju, poput majušne Kako Lagadi u senci stena, ili Limenie kod Porosa, na kojoj postoje zanimljive stene u vodi. Ovo je i jedna od retkih šljunkovitih plaža, pa može biti pravi spas za sve kojima pesak nije omiljena “podloga”.
A sasvim na severu u uvali luke Sami nalazi se plaža Antisamos, omiljenih kod svih kupača i plivača i hedonista. Izvanredna prirodna lepota i brdovito zeleno okruženje privukli su mnoge preduzetnike, pa se ovde nalaze predivni kafići i taverne. Ova plaža čuvena je jer su baš na njoj snimane neke od najupečatljivijih scena filma Mandolina Kapetana Korelija. Iznad plaže, koja se i sama smatra jednom od glavnih atrakcija, nalazi se i manastir Agrilion koji će svakako postaviti cilj vašoj šetnji, iako ne mora biti i jedini ili čak glavni razlog da se prošetate po ovoj predivnoj okolini.
Fiskardo se može pohvaliti dvema stenovitim plažama, od kojih je Emplisi izuzetno popularna kako zbog blizine ovog sve više mondenskog letovališta, tako i zbog predivnih nijansi plavetnila vode. Za kraj, ostavili smo dramatične plaže zapadne obale, jer i Kefaloniju, kao i druga Jonska ostrva odlikuju visoke litice i okomiti padovi u vodu.
Tako se plaža Myrtos nalazi oko 30 kilometara severno od Argostolija i jedna je od najfotografisanijih plaža ovog ostrva, što ne čudi, s obzirom na to da bez ikakvog preterivanja izgleda jednako dobro kao i komšijska Egremni na Lefkadi. Polumesečasta peščana obala, izuzetno beli pesak i vibrantne tirkizne nijanse čine je pravim amblemom Kefalonije, a spektakularan pogled pratiće čitav spust sve do same plaže.
Petani veoma liči na Myrtos, ali je odlikuju nešto blaže padine, a u blizini se nalazi i nekoliko taverni, kao i mali parking. Ka jugu, Platia Ammos i Lagadakia sve su smirenije i opuštenije plaže, koje će vam darovati spektakularne zalaske sunca i veličanstvene večeri ukoliko se zadržite dovoljno dugo.
Krajnji jug zapadnog poluostrva Kefalonije čine neverovatne plaže Liksourija. Vrachinari je fenomenalna plaža za relaksaciju i užvianje, dugačak i najčešće pust peščani sprud, pa je fenomenalna ukoliko želite da se sasvim opustite i uživate u samoći. Kounoptera i Megas Lakos su takođe izvanredne, neuređene plaže, ali je pravi takmac Myrtosu plaža neobičnog imena Xi. Potpuno neverovatna, crvena boja peska, bele litice i uvala u obilku slova X čine je jednom od plaža koje se naprosto moraju doživeti.
Plitke vode i nežni talasi čine je pravim mestom i za porodice, a zaleđe ove popularne plaže načičkano je tavernama, restoranima, smeštajima i prodavnicama. Od Argostolija do Likosurija, nema nijedne plaže koja se nečime ne ističe, ali plaže čine tek priobalni deo čarolije. Kefalonija sa pravom nosi titulu neotkrivenog dragulja Jonskog arhipelaga, iako nije sasvim jasno zbog čega, s obzirom na svoju veličinu, raskošnu lepotu, obilje vode i veliki broj stanovnika. Ipak, čini se da ovo ima i svojih prednosti, jer Kefalonija brzo postaje jedno od retkih utočišta za prave ljubitelje Grčke, njene kulture i prirode, a ne preskupih kafića, markiranih prodavnica i bučnog noćnog života.
Kako stići na Kefaloniju?
Ukoliko automobilom dolazite iz Srbije, najbrži način da stignete na Kefaloniju je preko ostrva Lefkade, tj. iz luke Vasiliki na Lefkadi do Fiskarda. Put traje malo više od sat vremena, a u špicu sezone postoji nekoliko polazaka.
Međunarodni aerodrom Kefalonija je svakako najbolji način da stignete na ostrvo. Nalazi se u blizini Argostolija i Lassija, i tipičan je mali, ostrvski aerodrom. Uz to, na Kefaloniju možete stići i trajketom i to do Argostolija, Fiskarda, Samija i Porosa. Sem sa grčkog kopna i posebno Lefkade, do Kefalonije možete stići i iz Italije.
Opise i slike smeštaja na Kefaloniji možete pogledati OVDE.