Olimp planina bogova
Znam, došli ste na more, a ne da se verete po čukama. Znam, i kod kuće u blizini imate čuka i planina još i lepših al nemate more. Razumem, samo ste deset dana na moru i hoćete da ih iskoristite maksimalno. Ali samo razmislite da Olimp nije bilo koja planina ili čuka, tek tako. Ona je „zvezda“ ili „selebriti“ među planinama na svetskom nivou. Naravno, nije čuvena po svojim nedostižnim vrhovima kao recimo Himalaji, mada ni visina od 2.918 metara nije zanemarljiva.
Olimp je prema verovanju dobio ime po reči olambios, što u prevodu znači „ono što zrači ili svetli”, tj. Svetla planina. Naime, Olimp gotovo čitave godine ima delove koji su prekriveni snegom i ledom, koji reflektuju sunčevu svetlost, i zahvaljujući kojima nastaje divan odsjaj koji potom obasjava prirodne lepote same planine. Veliki diverzitet u reljefu, visoravni, klisure, vodopadi, potoci, rečice, niz međusobno povezanih vrhova, kao i blizina mora stvorili su od Olimpa jedinstven spomenik prirode koji se od 1983. godine nalazi pod zaštitom UNESCO.
Otići u neko letovalište u Olimpskoj regiji a ne posetiti planinu Olimp Vam je skoro identično, kao da posetite Pariz, a ne vidite Ajfelov toranj (ili kulu). Znam za nekog Ajfelov toranj ne predstavlja ništa, samo gomilu metala, ali je ipak jedan od najprepoznatljivijih tornjeva u svetu. Iz tog razloga ga bar treba videti i onda reći, pih i nije baš nešto. Tako je i sa Olimpom.
Zato kada ste već u Paraliji, Olimpik beach-u, Nei Poriju, Platamonasu ili Leptokariji odvojite polovinu dana, provozajte se par kilometara i posetite ovo predivno mesto za koje su čuli i koje bi rado posetili i Japanci, Kinezi, Australijanci, Brazilci, Rusi i Amerikanci.
Zašto je Olimp planina bogova?
Skoro da ne postoji nijedan roditelj na svetu koji nije pročitao makar jednu dečiju priču povezanu sa ovom planinom. Tu su čuvene Herakleove avanture i dvanaest zadataka koje je morao da izvrši.
Legenda kaže da je na Olimpu 12 najvažnijih bogova našlo svoje utošište. Antički Grci su verovali da je na ovoj planini sagrađen kristalni dvorac u kome obitavaju ovi bogovi, koji su za hranu uzimali ambroziju, a za piće nektar, što im je po predanju davalo besmrtnost. Vrhovni bog im je bio naravno čuveni Zevs.
Mistične moći Olimpa poznavao je i Aleksandar Makedonski koji je pre polaska u rat dolazio da polaže žrtve u drevni Dion (grad posvećen Zevsu), a koji se nalazio u podnožju Olimpa, na mestu gde je danas arheološki park i muzej.
Mitikas (2.918 metara) je najviši vrh Olimpa
Najviši vrh Olimpa, a ujedno i čitave Grčke je Mitikas (2.918 metara). Mitikas u prevodu sa grčkog znači “nos”, i predstavljao je Panteon - mesto sabora bogova na kome su oni donosili važne odluke. Ostali veliki vrhovi ove planine su: Skolio (2.911), Stefani (2.909) - presto Zevsa i vrt Skala (2.866). Tri najviša vrha Mitikas, Stefani i Skolio, uzdižu se kao tri kraka jednog vrha (trozubac), oblikujući između sebe, ogromnu levkastu šupljinu, tkz. Veliki kazan.
Planinarenje na Olimpu
Ukoliko ste ljubitelj planinarenja i hajkinga, ovo mesto će Vam se veoma svideti. Mnogi kao polaznu tačku biraju mesto gde se nalazi restoran/kafić Priònia. To je ujedno i poslednje mesto do koga možete doći automoblom ukoliko idete iz pravca Litohora. Tu se nalazi i veliki parking, koji opet može veoma brzo da se popuni vikendom ili za vreme nekog praznika.
Do ovog mesta vozićete se lepim asfaltiranim putem, koji samo u poslednjih 2-3 km ima odrone i mesta gde ćete stati i razmisliti da li da nastavite ili da se vratite odakle ste pošli. Verujte mi ova 2-3 km puta ćete baš dobro upamtiti, jer je tu put zaista loš, pun odrona, sa strmom liticom i ambisom.
Kada se parkirate, desno od restorana se nalazi tabla sa ucrtanim planinskim rutama, a tu je javni WC. Olimp ima čak 46 vrhova viših od 2.000 metara nadmorske visine, a osim iz pravca Litohora ili “grada bogova” u bukvalnom prevodu, drugi pristupi ovoj čudesnoj planini jesu preko Diona i Petre, Karija i Kokinopilosa.
Olimp planina - Šta videti
- Tradicionalno selo Stari Pantelejmon (Palios Panteleimonas)
- Stari manastir Svetog Dionisija i Svetu pećinu
- Novi manastir svetog Dionisija
Dok ste na Olimpu obavezno posetite tradicionalno selo Stari Pantelejmon (Palios Panteleimonas), zatim Stari i Novi Manastir Svetog Dionisija, kao i Svetu pećinu. Ukoliko krenete puteljkom od Starog manastira Svetog Dionisija do Svete pećine moći ćete u jednoj hajking turi da spoznate neverovatnu prirodu planine Olimp. Tu je planinski potok sa toliko prozirnom i hladnom vodom (čak i u leto) u kome možete da vidite jato pastrmki.
Stari manastir Svetog Dionisija
Na padinama planine Olimp, na oko 17 km od mesta Litohoro nalazi se Stari manastir svetog Dionisija. Podignut je davne 1542. godine, a u njegovom osnivanju učestvovao je i ovaj svetac. Posle Božanskog otkrivenja, sveti Dionisije je osnovao i posvetio manastir Svetoj Trojici, ali je ipak kasnije u narodu manastir ostao zapamćen isključivo po imenu njegovog osnivača - svetog Dionisija Olimpskog. Takođe, on je u tadašnjoj kapeli ovog manastira i sahranjen, a ostaci groba i dan-danas postoje.
Novi manastir svetog Dionisija
Novi manastir svetog Dionisija lociran je na oko 3 km od mesta Litohoro, a njegova priča i sudbina usko je vezana za Stari manastir koji nosi isto ime. Naime, Stari manastir je 1821. godine za vreme ustanka Grka, od strane Osmanlija pod direktivom Veli Paše opljačkan i spaljen, da bi ga 1943. godine tokom Drugog svetskog rata, nacističke gotovo skroz uništile eksplozivom.
Tradicionalno selo Stari Pantelejmon (Palios Panteleimonas)
Kao što znamo iz serije “Crni Gruja”, kaldrma nema fuge, pa se mora
uklapat jedna do druge, jer u protivnom morate paziti kako prelazite
džadu. Najbolje mesto da to otkrijete je upravo tradicionalno selo Stari Pantelejmon (Palios Panteleimonas),
u kome je sve ostalo zamrznuto nekoliko vekova, i pravi način da malo
“odmorite” od plaža i pođete u planine, jer tamo nema zime.
Takođe, ovo čarobno mesto ima neku tajnu vezu sa Parthenonasom na Sitoniji, pa ukoliko ste posetili ili jedno ili drugo mesto u onom drugom ćete svakako osetiti deža vi.
Opise i slike smeštaja u Olimpskoj regiji možete pogledati OVDE.
Pristupačnost za decu: 50/100 (zavisi od mesta koja posećujete)
Parking: Besplatan/gužva je vikendima i tokom praznika
Autor fotografija i teksta: www.letougrckoj.com